Robert Radamant’s Co

About the great big white world

dio o krelcu

Posted by robertradamantsco on August 18, 2012

ciaos ekipo. ovdje vam stavljam jedan dio sa pocetka moje knjige. meni i drugim ekipama je to onako, funny, pa brijem da bi i vama moglo bit tak. dakle, eto dio o krelcu.

Jedan dan mi se javio Mario na chatu i ispričao mi situaciju s krelcem. Moram reći, ovakva situacija a da ju dobije baš Mario – to je predivno. Dakle, jedan dan dobijem na fejsu obavijest od Marija da ga je žicao neki lik sa pravnog za prenoćenje. Kao, samu tu večer. – A da vidiš koji je to pak lik! – govorio mi je Mario poslije kad smo se vidjeli. – Kao da je prvi put izvan svojeg sela. Ali drito tako. Nije znao zatvoriti vrata u liftu. Konzervu otvoriti? Jesus! To je za njega mitski pothvat. Stari, nevjerojatna osoba. Sve mi po stanu sjebo. Onda se izgubio u kvartu i morao sam ga tražiti. Ma, moro sam pročešljati cijeli kvart. A dogovorio sam se s jednom malom i to onda radi tog debila moro otkazati, a znaš kolko je meni drago otkazati tako nešto. Jebote! A kad sam ga našao, kao neki tamo majmun, samo bulji vamo-tamo. Retard, čovječe. Morao sam ga voditi kao malo dijete. Taj čak nije znao da se moraju vrata od lifta zatoriti ako se njime želiš voziti. Velim ti, retardirani tutlek. A sad pazi ovo. – Sam sebi se nasmijao, počeo se čak držati za kosu, ali komično, nipošto dramatično. Tako naceren nastavio je priču: – Ja doma na stolu imao 50 miča brzog, nešto žiže i par bonkasa. I lik je to vidio. Sad… Što ako se izlane? Jer me pitao za čas da li može i drugi dan kod mene spavati. Stari, kao da mi je neko stavio ogromnog šklopca na leđa.
– Di si samo tog majstora našo hehe… – rekoh: – Di ti sve te vrste ekipe nalaziš anyway?
– Ne znam, mislim da mi moja sudbina nije poznata. Uglavnom, situacija s Krelcem je posebna. (Nazvao ga je tako jer smo dan ranije, prije nego što se lik izgubio, pričali o Pulp Fictionu i onom debilu svog u sado-mazo koži. Taj lik iz filma se u hrvatskom prijevodu titla zvao Krelac. I tako smo nazvali ovoga. ) Mario je nastavio: – Zamisli. Krelac. Samo nadimak. Lik se ne zna voziti liftom, a stoji pokraj stola u mojem stanu na kojem je sva ona droga. Imao sam filing ko da sam u nekoj jebenoj parodiji.
– Zvuči funny. I kaj je na kraju bilo s Krelcem?
– Moro sam ga odvući mami. Eto kaj je bilo.
– Daj ne seri.
– Da. – odgovorio je kratko i slegnuo samo ramenima. Inače bi se već lagano razbijesnio, no sada je smireno ispričao kako je morao prekopati Krelcove džepove a da ovaj to ne zna, naći
njegovu adresu itd. U imeniku je našao broj njegove stare i dogovorio tajno predanje njenog sina u njene majčine ruke od majstora Marija. A da bi tamo dobio Krelca (koji ima punih 28 godina), jer Krelac se odlično provodio kod Marija, razbacivao je knjige po stanu, bezveze kopi-pejstao foldere i sl., morao mu je prodati priču. OK, Mariju je to fakat najmanja stvar; lik koji je upravo objavio članak na kulturpunkt-hr-u i doma ima onoliko droge koju će uvaliti svu za nekoliko sati, takvom jednom liku odvesti jednog Krelca njegovoj staroj je mala igrarija. Još je izvukao neke novce od njene stare koje mu je kao dužan njen sin, taj Krelac. Rekao je Krelcu da samo šuti i podrži spiku, da će mu dati pola para. Ali nije mu dao pola, jer je sa starom razgovarao o tom pitanju na samo. Umirao sam od smijeha slušajući ga što priča. Pričao je o tom susretu s tom ženom, nekom zgodnom mršavicom vječito u drhtajima radi svojeg sina, no odmaj je shvatio da ne stoji ispred socijalnog slučaja. – Da vidiš kako je bila odjevena. Stari, baš fino. Kao u onim advokatskim serijama, znaš… Poveo sam ju u šetnju rekavši Krelcu da sačeka i da ćemo samo malo popričati u šetnji. Naveo sam ju da mi ispriča malo o sebi, da radi u knjigovodstvenoj firmi njene stare, znači bake od Krelca. Čak sam i saznao da je ta baka živa. – Uglavnom, kako nam je pričao Mario, nakon malo takvog chatanja, nakon što je Mario natrabunjao kako treba pomoći Krelcu, kako ona to može, ona je snažna žena itd. i tome sl, prodao joj je priču o dugu koji mu je Krelac kao dužan i zatražio 500kn. A pošto Krelac nije čuo taj razgovor, njemu je dao samo 100 kn i rekao mu da šuti o tome, kako je njegovu staru jedva nagovorio, da nikakve sume ne spominje itd. – Ali da vidiš staru čovječe. – uživljeno je nastavio: – Tako bih je rado maznuo. Znam, to govorim često, jebga, ali ovo mislim ozbiljno. Sa koliko godina je ta žena ovog inteligencijskog imbecila rodila? Sa 14? Nije mi to jasno… Ali zabrijat s takvom ženom. Drito joj se uvaliti u stan i praviti se fin dečko. A opet, ko zna, možda bi me jedna takva malo i smirila?

i tako dalje. ugl krelca se lik rijesio, ali ga nio nije smirio…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

 
%d bloggers like this: